Blog

Standardni pregled očiju vrši oftalmolog, lekar koji je specijalizovan za očne bolesti. On primenjuje niz testova za proveru vida i zdravlja očiju. Neposredno pre samog pregleda, lekar najpre razgovara sa pacijentom (uzima anamnezu), a zatim vrši pregled oka, koji obično traje od 30-40 minuta.

Šta obuhvata oftalmološki pregled?

Pregled oka je pre svega bezbolan i jednostavan proces. U idealnim kliničkim uslovima, on obuhvata nekoliko faza, koje uključuju:

• Anamnezu – Lekar obavlja razgovor sa pacijentom po pitanju sadašnjih tegoba oka, kao i prošlih očnih oboljenja.
• Određivanje dioptrije (oštrine vida) – Ovaj postupak objedinjuje subjektivno i objektivno određivanje oštrine vida. S jedne strane, subjektivno određivanje oštrine vida, vrši se pomoću specijalnog aparata optotipa, putem kog pacijent čita slova ili brojeve, a ispitivač sočivima radi korekciju oštrine vida, ukoliko postoji potreba za tim. S druge strane, objektivno određivanje oštrine vida zahteva primenu posebnog aparata refraktometra.
• Pregled prednjeg segmenta oka – Prednji deo oka čine rožnjača, beonjača, vežnjača, dužica, prednja očna komora, sočivo i prednji deo staklastog tela. Zarad uspešno obavljenog pregleda koristi se instrument koji se zove biomikroskop, čija je uloga da uveliča, prikaže i osvetli prednji segment oka.
• Pregled očnog dna – Očno dno se nalazi na unutrašnjoj strani oka, iza sočiva, a pregled se vrši uz pomoć aparata oftalmoskopa. Pregled očnog dna objedinjuje staklasto telo, papile, krvne sudove, mrežnjaču, žute mrlje, kao i periferne delove mrežnjače. Ovaj pregled od posebnog je značaja pacijentima, koji boluju od šećerne bolesti, visokog krvnog pritiska i onima koji su kratkovidi, u cilju ranog otkrivanja i lečenja raznih bolesti očnog dna.
• Merenje očnog pritiska – Vrši se uz pomoć instrumenta koji se zove tonometar. Ukoliko se očni pritisak kreće u rasponu od 10 do 22 mmHg, to znači da je normalne vrednosti.

Kako da se pripremim za pregled oka?

Pregled ne zahteva posebnu pripremu pacijenta. Nakon samog testa, možda će vam trebati neko da vas odveze kući, ukoliko vam je lekar raširio zenice i vid vam se još uvek nije normalizovao. Ne zaboravite da na pregled ponesete svoje sunčane naočare, zato što će vam oči biti osetljive na svetlost, nakon širenja zenica. Ako nemate sunčane naočare, lekar će vam dati adekvatno sredstvo pomoću kog ćete moći da zaštitite svoje oči.

Šta se može otkriti pregledom?

Tokom pregleda, lekar može ustanoviti da uopšte nemate znakove bolesti oka ili druga abnormalna stanja optičkog nerva, mrežnjače ili očnih mišića. Može se ispostaviti da vidite sasvim jasno, odnosno, prepoznajete predmete i slova i sa veće udaljenosti. S druge strane, postoje i situacije kada lekar tokom pregleda otkrije problem na oku ili određena stanja koja treba lečiti, a koja uključuju: 

• oštećenje vida – zahteva dioptrijske naočare ili kontaktna sočiva;
• astigmatizam – stanje koje uzrokuje zamućen vid zbog oblika rožnjače;
• infekciju.

Sledeća stanja su češća kod dece, ali se mogu videti i kod odraslih:

• začepljen suzni kanal – uzrokuje suvišno suzenje očiju i više je zabrinjavajuće kad se pojavi kod odraslih nego kod dece;
• lenje oko (ambliopija) – javlja se kada oko ne razvije normalnu vidnu oštrinu;
• ukrštene oči (strabizam) – dešava se kada oba oka nisu usmerena u istom pravcu istovremeno.

Pregled očiju može otkriti i ozbiljnija stanja. U njih mogu da se ubroje:

• Starosna degeneracija makule (AMD) – Ovo stanje oštećuje mali deo mrežnjače, otežavajući jasan vid.
• Кatarakta – Uzrokuje zamućenje sočiva, što utiče na vid. Ovo očno oboljenje je naročito često kod starijih ljudi.
• Abrazija rožnjače – Podrazumeva ogrebotinu na rožnjači, koja može prouzrokovati zamagljen vid ili nelagodnost.
• Oštećeni nervi ili krvni sudovi – Ovakvo stanje može prouzrokovati simptome poput krvarenja.
• Glaukom – Postoji mnogo vrsta glaukoma, a oboljenje se može otkriti samo pregledom oka, u suprotnom, ukoliko osoba ne poseti oftalmologa, može doći do oslepljenja.